Vinske sorte

Opis:

 

Potiče iz Francuske. Ima srednje krupan grozd (130-200g), valjkastog oblika. Bobica je srednje krupna, pokožica dosta debela, žutozelene boje. Nakuplja 20-24% šećera sa 5-7g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka može imati i 30% šećera.

Opis:

 

Sovinjon je Francuskog porekla. Grozd je srednji ili mali, slabo konusan ili cilindričan, često s jednim krilom, zbijen. Bobica je srednje velika, okrugla, žutozelene boje. Pokožica je srednje čvrsta; meso dosta čvrsto, slatko, aromatično. Sorta je prikladna za različita tla, ako nisu previše plodna i vlažna, traži dosta suvu i toplu klimu. Rodnost nije velika, ali je redovna.

Opis :

 

Veoma poznata bela sorta poreklom iz Italije. Čokot je srednjeg vegetativnog potencijala.

 

Grozd je sitan ili srednje krupan, cilindričan, često sa razvijenim krilcem, veoma zbijen, sa tankom i dugom peteljkom. Masa grozda varira od 60 do 150 grama.

 

Bobica je sitna, okrugla, sa dosta debelom pokožicom žutozelene boje, prozračna, ali sa dosta pepeljka i veoma izraženim pupkom. Grožđani sok je bezbojan i neutralnog mirisa.

 

Ova sorta spada u red kasnih, grožđe sazreva u III epohi.

 

Sorta se svrstava u relativno visoko prinosne. Uspešno se može gajiti sa stablom različitog oblika, ali zahteva dugu ili kombinovanu rezidbu.

 

Najviše joj odgovara južna ekspozicija, ali se u južnijim krajevima može gajiti i na ostalim ekspozicijama. Najbolje proizvodne rezultate daje na lakim i srednje teškim, umereno krečnim zemljištima. Ne podnosi vlažna zemljišta, ali ne podnosi ni jaču sušu; posebno je osetljiva ako se suša javi u vreme intenzivnog rastenja i početka sazrevanja grožđa. Srednje je otporna na bolesti, a u podnošenju zimskih mrazeva spada u red otpornijih sorti. Dobru kompatibilnost ima sa loznim podlogama iz grupe hibrida Berlandieri x Riparia.

 

U zavisnosti od agroekoloških i agrotehničkih uslova, Rizling italijanski u grožđanom soku akumulira od 20 do 23% šećera, sa 6 do 7 g/l ukupnih kiselina. Daje svježe vino sa 12 do 13% alkohola, zelenkaste boje, i sa veoma prijatnim diskretnim mirisom. Sva ova svojstva, sem sadržaja alkohola se gube, ako se sorta gaji u toplim i sušnim krajevima. Vino od ove sorte je jedno od najtraženijih na domaćem tržišu, a dobro se plasira i na strana tržišta.

Opis:

 

Rizling rajnski (Graševina rajnska, Renski rizling, Riesling weisser, Johannisberger vveisser, Gentil, Aromatique)

 

Najpoznatija nemačka bela vinska sorta. U prosečnim uslovima gajenja ima vegetativno veoma jak čokot. Grozd je sitan do srednje krupan, mase 60 do 90 grama, cilindričan, zbijen, ponekad razgranat. Bobice su sitne ili srednje krupne, okrugle, sa debelom pokožicom, zelenožute boje, vidljive nervature, sa mnogo tačkica i obilnim pepeljkom. Pupak nije izražen.

 

Po vremenu sazrevanja sorta spada u red poznih, svrstana je u III epohu.

 

Prinosi grožđa su stabilni, ali zbog relativno male mase grozda svrstava se u red slabo prinosnih sorti. Gajenjem u sistemu sa visokim stablom i dugim orezivanjem, prinos grožđa se može značajno povećati.

 

Najbolje uspeva na južnim ekspozicijama i umereno plodnim, umereno vlažnim, propusnim i krečnim zemljištima. Dosta je osetljiva na sušu. Relativno je otporna na plamenjaču i pepelnicu, a na sivu plesan osetljiva. U odnosu na zimske mrazeve, spada u red najotpornijih sorti. S loznim podlogama iz grupe hibrida Berlandieri x Riparia, ima dobru kompatibilnost.

 

U grožđanom soku akumulira od 19 do 24% šećera i 6 do 8 g/l ukupnih kiselina. U posebno povoljnim lokalitetima i godinama, od prezrelog grožđa ove sorte, proizvode se prirodno slatka vina. U standardnim uslovima proizvodnje daje vina sa 11 do 12% alkohola i dosta vinske kiseline. Vina su sveža, harmonična i sa veoma prijatnim mirisom.

Opis :

Šardone (Chardonnay)

 

Stara francuska sorta, dugo vremena smatrana sinonimom Burgundca bijelog i označavana kao Pinot chardonnay. Šardone obrazuje čokot srednjeg vegetativnog potencijala.

 

Grozd je sitan do srednje krupan, cilindričan ili konusan, zbijen, sa kratkom i poluzdrvenjenom peteljkom. Masa grozda varira od 60 do 150 grama. Bobice su sitne, okrugle, sa debelom pokožicom prekrivenom pepeljkom. Grožđani sok je bezbojan sa diskretnim sortnim mirisom

 

Šardone je srednje pozna sorta, grožđe sazrijeva krajem II epohe. Zbog relativno niskog koeficijenta rodnosti i sitnog ili srednje krupnog grozda, sorta se svrstava u red slabije prinosnih. Prinos varira od 7 do 12 hiljada kg/ha. Gajenjem u špalirskom sistemu i dužom rezidbom, prinosi grožđa se mogu povećati.

 

Zapaženo je da prinosi grožđa u znatnom stepenu zavise od izbora i svojstava klona. Kao i sve druge sorte koje se koriste za proizvodnju vrhunskih vina, i sorta Šardone najbolje rezultate daje na toplim, manje krečnim i propusnim zemljištima. Na biljne bolesti: plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan, sorta je srednje osjetljiva. Otporna je na zimske mrazeve, zimska okca izdrže intenzitet mrazeva od -25°C. Najviše joj odgovaraju lozne podloge iz grupe hibrida Berlandieri x Riparia, 5BB, SO4, 5C.

 

Grožđani sok Šardonea ima veliki udio šećera, od 20 do 24%. Udio ukupnih kiselina varira od 6 do 8 g/l. Ako se ostavi da grožđe prezri, nakupljanje šećera je znatno veće pa se od grožđa Šardone mogu spravljati prirodno slatka vina. Klasična vina Šardonea su jaka, harmonična, sa specifičnim bukeom, i veoma su cijenjena na svjetskom tržištu vina. Grožđe Šardonea se uspešno koristi i za proizvodnju penušavog vina.

Opis :

 

Muskat otonel je kalem vinske sorte koji potiče iz Mađarske. Kod nas se gaji u Vojvodini, a sporadično i u centralnoj Srbiji. Grozd je mali, valjkasto-kupast, mase 100-150g. Bobica je mala, okrugla, srednje debele pokožice, žutozelene boje. Sazreva rano, krajem prve epohe. Nakuplja do 24% šećera, u fazi suvarka do 30%. Ima malo kiselina: 5-7g/l. Daje vrhunska muskatna vina koja se često koriste za popravku ukusa i mirisa drugim vinskim sortama. Pošto rano sazreva, lepo izgleda i miriše, na lokalnim tržištima se može naći i kao stona sorta. Period sazrevanja: krajem septembra.